Je suis Marine, Georgescu - Ili razlaz ili propast

 

Presuda francuskog suda koja blokira kandidaturu Marine za predsednika 2027. godine izazvala je bes širom Evrope,od mađarskog premijera Viktora Orbana preko partijskog šefa italijanske lige Mattea Salvinija, holandskog Geerta Wildersa, Najdžel Faraža, španskog Santiago Abascala,grčkog Yanis Varoufakisa do Dmitri Peskova.

Loš film smo gledali i u drugim zemljama kao što je Rumunija", rekao Matteo Salvini, aludirajući na odluku rumunskih vlasti da ponište prošlogodišnje predsedničke izbore u prvom krugu i zabrane proruskog ultranacionaliste Georgescua.
Trenutni francuski ministar pravde Gérald Darmanin u novembru je već izjavio da bi bilo "duboko šokantno" ako bi Le Penova bila proglašena nepodobnom i nesposobnom da se kandiduje na budućim izborima. Darmanin je rekao da Le Pen mora biti poražen "na glasačkoj kutiji, a ne drugde. ".

Elon Mask procenjuje da će presuda ojačati slavu Marine.

Kada radikalna levica može pobediti putem demokratskog glasanja, oni zloupotrebljavaju pravni sistem da bi zatvorili svoje protivnike", rekao je Mask. “Ovo je njihov standardni postupak širom sveta.”

Vance i Musk — plus tvrdolinijaši MAGA — već su identifikovali rumunskog Calina Georgescua kao žrtvu takozvanog zakona nakon što je najviši nacionalni sud blokirao kandidaturu na predsedničkim izborima nakon navoda da je njegova kampanja 2024. bila pod ruskim uticajem. Sin Donalda Trumpa Jr.prokomentarisao je na društvenim mrežama : "Francuska šalje Le Pen u zatvor i zabranjuje joj da se kandiduje?! Da li samo pokušavaju da dokažu da je JD Vance bio u pravu u svemu?".

Predviđajući vlastiti odlazak sa scene, Marin je izjavila mreži BFMTV neposredno pre da Bardella ima "sposobnost da bude predsednik Republike". Iako popularan njemu nedostaje iskustvo, što je pokazao tokom predsedničke kampanje, čak i unutar njegovih vlastitih redova misle da nije dorastao fom zadatku. Naime, mladi političar vodio je stranku na poslednja dva evropska izbora i tokom opštih izbora prošlog leta u Francuskoj — kada je predstavljen kao kandidat Nacionalnog skupa za premijera, ali je uspeo da svoju stranku odvede samo do nezavidnog trećeg mesta .

PRAVDA ILI .. 

 Spectator zaključuje da : "Neki će presudu videti kao trijumf pravde nad populizmom, vladavinu prava koja se potvrđuje protiv sve preteće krajnje desnice. Ali pogledajte pažljivije pravno obrazloženje ove odluke i slika je daleko dvosmislenija. Ono što je srušilo Le Pen nije bila korupcija na način na koji se to shvata u Britaniji ili Sjedinjenim Državama, već izrazito kontinentalna – i duboko birokratska – koncepcija političkog autoriteta.
Slučaj potiče iz vremena kada je bila članica Evropskog parlamenta, tokom kojeg je zapošljavala pomoćnike koji su, kako je utvrdio sud, zapravo radili za njenu stranku, Rassemblement National, a ne za sam Evropski parlament.

Samo dve nedelje nakon što je Calin Georgescu diskvalifikovan na rumunskim izborima, današnja presuda će pojačati utisak među sve većim brojem Evropljana da je elita EU ta koja potkopava demokratiju. 

 

EU se definitivno nalazi pred jednim jespdinim izborom: izlazak ili propast. Nezavisno od presude tvrdi i 

italijanski profesor Vincenco Kosta u svom poslednjem tekstu za list L’AntiDiplomatico, ili izlazak iz Evropske unije, zajedno sa svim onim što ona danas predstavlja, ili gotovo sigurna katastrofa.

" Sada je samo cirkus. Politička klasa se više ne može ni kritikovati, jer izaziva samo urnebes, sažaljenje, sramotu.
Ali ova banda sa kognitivnim poremećajima i dalje može mnogo naškoditi Evropljanima i Italijanima. I više nema vremena za lukavu politiku.
Evropljani imaju samo jedan izbor: ili da se reše ovog cirkusa, sa njegovim klovnovima, plesačima i patuljcima, ili će se suočiti s katastrofom.
Jedini politički predlog koji treba razmotriti je: napustiti EU da bi spasili Evropu. Postoji potreba za političkom snagom kojoj je samo to cilj."

 

U poruci koja ne ostavlja mnogo mesta za kompromis, Kosta upozorava da trenutna evropska elita i sama Unija više nisu instrument za ujedinjenje i napredak, već sila razaranja identiteta, tradicije i suvereniteta evropskih naroda.
EU on naziva „gehegonom“/ hegemon koji guši sve ono što je Evropu činilo jedinstvenom – njene različite kulture, tradicije, istorijske specifičnosti. Umesto obećane „Evrope naroda“, Kosta vidi birokratski projekat koji nameće jedinstvene norme, briše razlike i služi interesima jedne uske elite.
Njegov poziv na razlaz s EU može se shvatiti i kao poziv na reset – povratak suverenitetu, na autonomiju odlučivanja i poštovanje razlika. Umesto da se narodi utapaju u administrativnoj kaši Brisela, on predlaže novu viziju – zajednicu zasnovanu na uzajamnom poštovanju, a ne dominaciji.
Možda se ne mora ići do kraja, kao što predlaže profesor, ali jedno je sigurno – vreme neupitne lojalnosti EU se završava.

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset četvrti deo)

 30 septembar 2013

Život Rosa Ulbrihta, u protekle tri godine uskovitlan poput ĉigre, krajem septembra se zaneo van svake kontrole.176 Ros se trudio da ustanovi je li istinita dojava koju je dobio: da mu je jedan od najuspešnijih prodavaĉa uhvaćen. U isto vreme je ugovarao sastanak s korisnikom pod imenom redendvajt (redandwhite – crvenoibelo), kog je ranije iste godine bio unajmio kao plaćenog ubicu. Ros je pozajmio redendvajtu petsto hiljada dolara da bi postao prodavaĉ na sajtu, ali nedavno je redendvajt nestao. U međuvremenu, kada se najveći imitator i takmac Silk rouda, Atlantis, zatvorio, operateri sajta rekli su Rosu da su ĉuli kako je FBI našao naĉin da prodre kroz anonimnost koju pruža Tor. Da sve bude još gore, dok je pokušavao da skine neko đubre s drveta blizu svog stana u San Francisku, Ros je upao u otrovnu puzavicu.

„Od glave do pete sam se osuo od otrovne puzavice" ,177 pisao je bivšoj devojci sredinom septembra. „Voleo bih da si tu da me tešiš." 

Poslednjeg dana septembra napisao je u dnevnik kako preduzima izvesne mere ne bi li opet uspostavio kontrolu nad svojim životom: „Imao otkrovenje kako treba dobro da jedem, dobro da spavam i da meditiram kako bih ostao pozitivan i produktivan."

To je poslednje što je zapisao u dnevnik.

Sutradan je proveo jutro radeći kod kuće na Samsungovom laptopu 700z.178 U rano popodne je izašao iz kuće u farmerkama i majici, s kompjuterom u torbi prebaĉenoj preko ramena. Hodao je pet minuta, prošao stanicu javnog prevoza i stigao na jedno od svojih omiljenih mesta s dobrim vaj-fajem, u kafe Belo. Kada je video kolika je gužva, okrenuo se da ode u ogranak biblioteke San Franciska, odmah pored. Nije naroĉito obratio pažnju na dvojicu na maloj metalnoj klupi preko puta ulice; jedan je držao Mekov laptop.

Ros je prešao uzanu uliĉicu i krenuo uz stepenice ka tek renoviranoj biblioteci, iznad delikatesne piljarnice u prizemlju. Krenuo je da se smesti u dno biblioteke,179 što dalje od pulta, i izabrao mesto pored odeljka s nauĉnom fantastikom; gledao je kroz prozor na simpatiĉne radnjice preko puta ulice. Izvadio je laptop i prošao naporan proces kako bi se ulogovao u svoj pažljivo obezbeđen kompjuter, prikaĉio se na besplatni vaj-faj biblioteke i pristupio enkriptovanim programima pomoću kojih je upravljao Silk roudom. Kada je otvorio enkriptovani ĉet program Pidžin, preko kog je razgovarao sa osobljem, video je da mu se jedan od novijih moderatora, cirus, obratio: „Jesi li tu?"

Cirus je bio isti onaj ĉlan Silk rouda koji je ranije koristio nadimak skaut. Poĉetkom godine, Ros je ubedio skauta da se pridruži osoblju, objasnivši mu koliko je mala verovatnoća da će ih ikad uhvatiti.

„naravno, neko bi ti mogao stajati iza leđa a da ti to ne primetiš",180 rekao je
tada. Ali tvrdio je da su izgledi za to: „neverovatno mali".

Sada, u utorak po podne, cirus je zapitao Rosa – ili strašnog( kako mu je glasilo ime na cirusovom monitoru )– kako je.

strašni: okej sam, ti?181
cirus: Fino, je l' možeš da mi proveriš jednu poruku koju sam oznaĉio?
strašni: naravno
strašni: ĉekaj da se ulogujem

Da bi pristupio oznaĉenoj poruci, Ros se ulogovao u svoj administrativni nalog na tržnici Silk roud, nalog koji je odmilja zvao „mastermajnd", mozak operacije. Dok se prikljuĉivao, ubijao je vreme raspitujući se o cirusovom prethodnom radu na razmeni bitkoina. Kada je cirus rekao Rosu da je prestao time da se bavi jer je „neophodno dati liĉne podatke", Ros je odvratio sa: „pogana regulatorna tela.?"
Konaĉno je Ros pristupio svom nalogu, a u jednostavnim okvirima na monitoru videlo se koliko je posao još uvek uspešan. Bilo je 25.689182 narudžbina u tranzitu od 1.468 prodavaĉa na sajtu. Na svom administrativnom nalogu Ros je imao 50.577 bitkoina, što je vredelo oko 6,8 miliona dolara po dnevnom kursu, koji je tada bio oko sto i ĉetrdeset dolara.

...okej, koji post je u pitanju?-pitao je cirusa.

Cirus je upravo na ovaj znak i ĉekao.183 Iz njega je cirus zakljuĉio da je Ros sada ulogovan u dobro obezbeđenu unutrašnju tvrđavu Silk rouda. Cirus je zapravo bio jedan od dvojice na klupi preko puta kafića, Džered Der-Jegajan, federalni agent iz Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Der-Jegajan je ubedio ženu koja je prethodno bila cirus – a pre toga skaut – da preda nalog vlastima.
Der-Jegajan je još bio ispred, sada za otvorenim kompjuterom, i kada je video Rosove reĉi na monitoru i pitanje o kom oznaĉenom postu je reĉ, Der-Jegajan je nastavio da ĉetuje s Rosom, ali je takođe dao znak agentu FBI-ja pored sebe; ovaj je sa svoje strane dao znak timu u biblioteci.

Sedeći za raĉunarom, Ros je iza sebe ĉuo muškarca i ženu kako se svađaju.
„Dosta mi je tebe", 184 vikala je žena.

Kada se Ros okrenuo da vidi šta se događa, krajiĉkom oka je video kako se neko ustremio na njegov sto i zgrabio otvoreni laptop.185 Pre nego što je stigao da se okrene i preduzme nešto, još nekoliko ljudi koji su naizgled razgledali knjige u policama nasrnulo je na njega i prikovalo ga za prozor. Pošto su mu stavili lisice, još nekolicina koja se motala po biblioteci okupila se oko njega i povela ga niz stepenice, pa napolje, gde su ga uveli u kombi bez ikakvih oznaka i proĉitali mu njegova prava. Federalni agenti u civilu, koji su se sada rojili oko kombija, doleteli su u San Francisko u proteklih nekoliko dana. Pristigli su iz mnogih sedišta širom zemlje; svi su jurili Rosa – ili Strašnog Pirata Robertsa – već mesecima i, u pojedinim sluĉajevima, godinama.

Ros to tada nije znao, ali nije nastradao zbog neĉijih finih hakerskih veština, niti mu je procurila IP adresa, zbog ĉega se toliko brinuo. Jedan agent u Poreskoj upravi zapravo je otkrio ko je Ros tako što je Guglom pretraživao stare poruke na bitkoinskom forumu. Tu je pronašao jedan oglas za posao koji je Ros postavio krajem 2011, koristeći internet nadimak altoid – s tog naloga postavljen je prvi oglas za Silk roud poĉetkom 2011. U altoidovom oglasu za posao traži se neko voljan da bude „glavni developer u bitkoinskoj startap kompaniji koja bi se finansirala uloženim riziĉnim kapitalom". Tada je jedan jedini put Ros povezao sopstvenu imejl-adresu sa altoidom; ĉim je shvatio da je pogrešio, izbrisao ju je. Ipak, imejl je ostao naveden u forumskoj poruci osobe koja je odgovorila Rosu, i njegovo ime je ostalo zabeleženo, dostupno internet pretraživaĉima. Ma koliko Ros želeo da stvori novi svet, svejedno je povremeno morao da ima posla i sa onim starim, koji se može pretražiti pomoću Gugla; baš to, a ne nekakve greške u novom svetu, došlo mu je glave.186

Sutradan ujutru Ros je sedeo u zatvoru Glen Dajer u Ouklandu; savezni tužioci u Njujorku i Baltimoru otvorili su za javnost postupak protiv njega u saveznom sudu. Optužbe su, između ostalog, bile planirano rasturanje narkotika, planirani hakerski napadi i planirano pranje novca, baš kao i optužba da je unajmio plaćenog ubicu kako bi zaštitio sajt – reĉ je o osamdeset hiljada dolara koje je navodno platio da se ubije Kertis Grin u januaru. Gotovo svaka od ovih stavki sama za sebe mogla bi dovesti do doživotne robije.

„Silk roudje najsloženije i najsveobuhvatnije kriminalno tržište na internetu danas", glasila je optužba u Njujorku.

Državna istraga je pokazala da je, za dve i po godine, više hiljada
trgovaca drogom i drugih nezakonitih prodavaĉa koristilo Silk roud
radi distribucije stotina kilograma protivzakonitih narkotika i druge
zabranjene robe i usluga kupcima, kojih je bilo više od sto hiljada, a
sajt je upotrebljavan i za pranje stotina miliona dolara poteklih iz ovih
nezakonitih transakcija.

Korisnici Silk rouda koji su tog jutra posetili sajt sa željom da nabave malo heroina ili trave zatekli su grb FBI-ja i objavu: „OVAJ SKRIVENI SAJT JE ZAPLENJEN―.187

Kada je drugog oktobra, oko podneva po njujuorškom vremenu, objavljeno da je Ros uhapšen, Kameron i Tajler Vinklvos su zajedno sedeli za laptopima za trpezarijskim stolom u porodiĉnoj vikendici na Long Ajlandu.

Dan je bio neobiĉno topao i oni su jutro proveli u okeanu, na daskama za surfovanje. Više nisu trošili vreme na Bitinstant, ali još su uvećavali svoju zbirku virtuelnog novca i sarađivali s regulatornim telima kako bi dobili odobrenje za bitkoinski fond za trgovinu na berzi. Za trpezarijskim stolom za kojim su pre godinu dana prvi put ĉitali o bitkoinu, sada su ĉitali optužnicu protiv Silk rouda; na njihove oĉi, cena bitkoina poĉela je da pada.

Nikad nije postojao pouzdan proraĉun koliko od Silk rouda zavisi šire bitkoinsko tržište. Ipak, mnogi naslovi, koje su braća Vinklvos naglas ĉitala jedan drugom, svedoĉili su da se pretpostavlja kako su nezakonite transakcije možda najveća pogonska sila bitkoina, i da će ta sila sada nestati.

„Samo se nadam da je upotreba u obiĉne svrhe nadmašila upotrebu od strane kriminalaca i dilera droge. LOL! Inaĉe PRODAJTE! PRODAJTE! PRODAJTE!",napisao je jedan korisnik foruma.

Mnogi i jesu prodavali, što je oborilo cenu sa sto ĉetrdeset na sto deset dolara u roku od dva sata od izlaska novosti.

Panika je, naravno, bila mnogo gora na forumu Silk rouda, gde su korisnici pretpostavljali da vlasti sada imaju pristup raĉunarima s podacima o svakom kupcu i prodavcu na Silk rouda ponaosob.

No blizanci Vinklvos su spazili priliku. Najbolji analitiĉari s kojima su se posavetovali pretpostavljali su da je Silk roud zaslužan za najviše ĉetiri posto svih bitkoinskih transakcija; to se teško može nazvati pokretaĉkom silom. Što je još važnije, znali su da Silk roud, kao najveći, ali i druga crna tržišta odbijaju obiĉne ljude od bitkoina, pošto se uzima zdravo za gotovo da je blok-lanac naprosto platna mreža za dilere droge. Posle ovog hapšenja, možda se bitkoin više neće povezivati s kriminalom. U tužbi za kriviĉno delo jasno je istaknuto da tužilaštvo ne posmatra kriptovalutu samo kao sredstvo za kršenje zakona.

„Bitkoin nije nezakonit sam po sebi i poznato je da se koristi i u okviru zakona", napisao je agent FBI-ja, autor tužbe.

Ova kratka reĉenica do dana današnjeg spada u najupeĉatljivije izjave o zakonitosti bitkoina u Sjedinjenim Držvama – a potekla je iz odseka vlade koji bi verovatno ponajviše želeo da ukine bitkoin.

Blizanci nisu želeli da kupuju novĉiće dok cena još pada, ali kada su videli da se poĉela stabilizovati, Kameron, koji se pretežno bavio kupovinom, poĉeo je da šalje narudžbine u vrednosti od po sto hiljada dolara na Bitstamp, slovenaĉku bitkoinsku menjaĉnicu. Po Kameronovim reĉima, taj trenutak je liĉio na kakvo kratko vremensko iskliznuće, koje im je dopustilo da se vrate u prošlost i kupe bitkoin po nižoj ceni. U Bitstampu su držali skoro milion dolara u gotovini upravo za ovakve prilike, i Kameron je sada nameravao sve da potroši.

Nisu samo blizanci ugrabili priliku. Oko sat vremena nakon što je cena pala na sto deset dolara, talas kupovine opet ju je podigao na sto i trideset. U petak, kada je Ros doveden na sud radi saslušanja povodom kaucije, cena je bila na samo nekoliko dolara ispod sto i ĉetrdeset, koliko je iznosila pre njegovog hapšenja. Na sudu, Ros je nosio lisice i zatvorski kombinezon.188 Nije mnogo govorio i nije iskazivao nikakve jasne emocije. Branilac dodeljen po službenoj dužnosti izjavio je da Ros poriĉe sve optužbe. Sudija je poĉeo pripreme za Rosovo prebacivanje u Njujork, gde je trebalo da saĉeka suđenje.

*****

Istog dana kada je Ros izašao pred sud u San Francisku, na okupljanju južno od zaliva bitkoin je pokazao i svoju drugu stranu. Na aerodromu San Karlos nedaleko od San Hozea okupili su se možda najuticajniji igraĉi na bitkoinskom polju. Došli su da se ukrcaju na privatni let za Traki u Kaliforniji, najbliži grad vikendici Dena Morheda na obali jezera Taho.
Morhed je pomagao Pitu Brajgeru da ispita kakve bi mogućnosti bitkoin pružio Fortresu. Naĉinio je malecči hedž fond za kupovinu i ĉuvanje bitkoina, ĉije bi se deonice prodavale bogatim investitorima, dok se u isto vreme trudio da investira u bitkoinska startap preduzeća. U oktobru je pozvao vodeće pobornike vrtuelne valute u goste na Taho, na prvi vikend pod nazivom „Bitkoin Pacifika" , radi druženja i razgovora o omiljenom digitalnom novcu.

Pored ostalih, u avione su se ukrcala i dvojica osnivaĉa Bitstampa. Morhed im je platio let iz Slovenije i nadao se da će zakljuĉiti pogodbu o desetomilionskoj investiciji u ovu menjaĉnicu.
Rodžer Ver je došao iz Tokija i najveći deo vikenda je proveo u dukserici sa slikom dva afriĉka jazavca koja se pare. Rodžer je doveo i Nika Kerija, mladića kog je unajmio da vodi Blockchain.info. Morhed je navaljivao na Rodžera da proda svoj udeo u sajtu Blockchain.info, koji je, ĉinilo se, postajao sve vredniji.

Morhed je uspeo da dovede i Nila Stivensona, autora nauĉnofantastiĉne knjige Kriptonomikon, koja je popularizovala ideju virtuelnih valuta kada je objavljena 1999. godine. Rodžer je ubrzo napravio Stivensonu bitkoinski novĉanik na sajtu Blockchain.info.

Venses Kasares nije mogao da dođe na jezero Taho – bio je zauzet, zakljuĉivao je prodaju Lemona – ali njegov dugogodišnji saradnik Miki Malka jeste došao. Džesi Pauel, Rodžerov stari prijatelj, prijavio se da doveze do Morhedove kuće nekoliko ljudi, te da za sluĉaj da se Morhedov iznajmljeni avion sruši, ostane nekoliko osoba koje će i dalje igrati vodeću ulogu u razvoju bitkoina.

Kada su se svi našli u Morhedovoj kući, razgovor se, kao što se moglo i predvideti, neprestano vraćao na Silk roud. Retko ko od prisutnih je crno gledao na posledice Rosovog hapšenja po bitkoin. Mnogima se ĉinilo kako upravo to i jeste bio najbolji naĉin da bitkoin pokaže kako je raskrstio s ranim, odmetniĉkim godinama i kako mu budućnost leži u glavnim društvenim tokovima. Za veĉerom u Morhedovoj ogromnoj dnevnoj sobi, Rodžer je sedeo pored Brajgera i Nejca Kodriĉa, glavnog izvršnog direktora Bitstampa. Kladili su se kolika će cena biti za godinu dana. Dok je Brajger bio donekle oprezan, i kladio se da će cena pasti na sto dvadeset dolara, malo ispod cene tog dana u oktobru 2013, Nejc je tvrdio da će biti trinaest puta veća, dakle 1.300 dolara, a Rodžer je bio još vedrijih nazora, i predvideo je 1.320 dolara.

______________________________

176 Sve pojedinosti u ovom pasusu preuzete su iz RUDS GS 241
177 RUDS GX 235
1780Džered Der-Jegajan, RUTS.14. januar 2015
179 RUDS GX 128H
180RUDS GX 225B
181RUDS GX 129C
182Brojevi su preuzeti sa slike monitora Rosovog kompjutera na dan njegovog hapšenja; vlada je sliku podnela kao dokaz pre suđenja Rosu
183 Džered Der-Jegajan, RUTS 14. januar 2015.
184David Kushner, „Dead End on Silk Road: Internet Crime Kingpin Ross Ulbricht's Big Fali―, Rolling Stone, 4. februar 2014, http://www.rollingstone.com/culture/news/dead-end-on-silk-road-internet-cri-me-kingpin-ross-ulbrichts-big-fall-20140204
185Tomas Kirnan, RUTS, 22. januar 2013
186Gary Alford, RUTS, 26. januar 2013
187„FBI Arrests Silk Road Drug Site Suspect―, BBC News,2. oktobar 2013, http://www.bbc.com/news/techno-logy-24373759
188 „Attorney Denies Charges That San Francisco Man Operated Encrypted Drug Website―, Associated Press, 4. oktobar 2013

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.          DVADESET TREĆI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.           DVADESET PETI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                                DVADESET DRUGI DEO

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset treći deo)

 Avgust 2013

Bitkoinska fondacija osnovana je sa ciljem da se popravi slika mreže u javnosti, ali većina osnivaĉa u međuvremenu se pretvorila u zlosrećna svedoĉanstva loših strana ove tehnologije. Ĉarli Šrem je zatvorio sajt i upravo su ga tužili. Piter Vesenes se našao zaglavljen u pravniĉkoj bici s drugim osnivaĉem i ĉlanom upravnog odbora Markom Karpelesom, a i drugi poduhvati išli su mu podjednako loše. Kompanija koju je osnovao da bi proizvodila raĉunare za rudarenje bitkoina još nije stvorila ni jedan jedini novĉić, i investitori su mu disali za vratom.

Sasvim neoĉekivano, međutim, ostala je jedna osoba koja je mogla nastaviti prvobitnu misiju – stvoriti u javnosti bolju sliku o ovoj tehnologiji: bio je to Patrik Merk, advokat iz Sijetla. Najveći deo 2012. i 2013. godine Patrik je radio za postojeće bitkoinske kompanije i volontirao u fondaciji kao savetnik za opšta pitanja. Ipak, od poĉetka leta je bio stalno zaposlen u fondaciji i polako se pretvarao u uglednog predstavnika za javnost.

Uvek do sada, da bi bitkoin preživeo, u razliĉitim trenucima bile su potrebne razliĉite veštine njegovih sledbenika. U leto 2013. godine postalo je jasno da će, ukoliko želi da dospe do šire publike, bitkoin morati da stvori bolji odnos s postojećim sistemom. Kako se ispostavilo, Patrik, bucmasti mladi otac s toplom,ćupavom bradom, bio je u jedinstvenom položaju da postigne upravo to. Za razliku od ranih prodavaĉa bitkoina, kao što je Rodžer Ver, koji je još pokušavao da promeni državljanstvo, Patrik je bio patriota i odrastao je u gradu Vašingtonu uz majku, zaposlenu u Nacionalnom odboru za radniĉka pitanja. Zbog ovakvog odgoja verovao je da je važno boriti se protiv nepravde u svetu i stekao je popriliĉno poštovanje prema ulozi koju vlada može igrati u tom procesu; ovo možda objašnjava njegov volonterski rad na Obaminoj kampanji 2008. godine.

Kada je reĉ o bitkoinu, Patrik je, kao i mnogi u svetu tehnike, verovao da bi bitkoin mogao doneti velike promene. Patriku se ĉinilo da je upravo nešto poput finansijske mreže zasnovane na otvorenom kodu potrebno da se malo prodrma povlašćena elita koja je upravljala postojećim finansijskim sistemima i imala od njih neproporcionalno mnogo dobiti. Bitkoinska mreža je, ĉinilo se, bar malo otežavala Volstritu da ubira takse pri svakom koraku svake finansijske transakcije. Ipak, po Patrikovom mišljenju, za to nije bilo neophodno da bitkoin svrgne postojeće vlade i centralne banke. Zapravo, mislio je da regulative treba da imaju veliku ulogu kada neka treća strana, poput Mt. Goksa ili Bitinstanta, drži kod sebe tuđi virtuelni novac.

Bez mnogo buke, Patrik se posvetio ovome poĉetkom leta; govorio je na konferenciji u Vašingtonu, i to je u suštini bio prvi put da jedan pobornik bitkoina sedi na istoj bini sa organima vlasti. U tom trenutku je vladala popriliĉna zategnutost. Patrik se na kraju donekle oštro sporeĉkao sa ĉovekom iz Ministarstva Pravde koji je poredio korisnike bitkoina s rasturaĉima deĉje pornografije.

Posle ovoga, međutim, Patrik je zapodeo prijatan razgovor sa ženom na ĉelu Fincena, ogranka Ministarstva finansija koji je doneo prva pravila o virtuelnim valutama u martu 2013. Patrik je bio donekle ogorĉen što Fincen i njegova ĉelnica Dženifer Šaški Kalveri nisu porazgovarali s bitkoinskom zajednicom pre nego što su doneli dotiĉna pravila. Na junskoj konferenciji, međutim, gospođa Šaški Kalveri mu je saopštila da je zanima ta tehnologija i da je spremna na dijalog o pravilima.

Tokom leta Patrik je skoro svake nedelje putovao iz Sijetla u Vašington na sastanke s gospođom Šaški Kalveri i drugim pripadnicima regulatornih tela, ne bi li im objasnio bitkoin. Patrik je brzo saznao da osoblje štaba senatora Tomasa Karpera iz Delavera prouĉava bitkoin i razmatra da zakaźe prezentaciju. Patrik ih pje upoznao s najpristojnijim velikašima bitkoinskog sveta.

Na sastancima Patrik nije osporavao oĉigledno trenutno stanje stvari: bitkoin još ne postiže velike ciljeve o kojima su drugi govorili. Ipak, ubedljivo im je predstavio svoju viziju kako bi tehnologija blok-lanca mogla olakšati siromašnim doseljenicima da šalju novac kući, a ljudima koji ne mogu otvoriti bankovni raĉun ili kreditnu karticu omogućila da uĉestvuju u internet ekonomiji

Patrik nije posedovao samo pravniĉki um, već i ljubazan, neagresivan nastup, pa se sa skoro svima lepo slagao. Voleo je da popriĉa uz viski ili pivo u baru, i postavljao se kao obiĉan ĉovek, što bi ĉesto pridobilo sagovornike. Između ostalog zahvaljujući baš dobrom odnosu koji je Patrik razvio s gospođom Šaški Kalveri, održan je privatni sastanak u avgustu, i Patrik i pojedini saradnici Bitkoinske fondacije dobili su priliku da predstave vrline bitkoina pred punom sobom agenata snaga bezbednosti i državnih zvaniĉnika. Nije sve bilo baš sasvim prijateljski, ali prisutni kao da su razumeli da je bitkoinska tehnologija korisna za još ponešto, ne samo za upovinu droge i pranje novca – dakle, susret je već predstavljao velik napredak u odnosu na prve Patrikove sastanke u Vašingtonu poĉetkom leta.

Mnoge bitkoinske kompanije i same su se trudile da nađu zajedniĉki jezik sa lastima. Koinbejs, kompanija iz San Franciska koja je skupila pet miliona od Ribit kapitala Mikija Malke i drugih investitora, preduzimala je detaljne mere s ciljemm da paźljivo proceni klijente i predupredi upotrebu servisa u nezakonite svrhe.

Slovenaĉka bitkoinska menjaĉnica Bitstamp, koja je tog leta prestigla Mt. Goks i postala najveća bitkoinska berza na svetu, sada je od svih klijenata zahtevala da prođu strog proces provere identiteta. Dvojica mladih osnivaĉa su nagrađeni: u posetu njihovom gradu u Sloveniji, Kranju, došli su Den Morhed i Pit Brajger iz Forest kapitala, zainteresovani da investiraju u ov menjaĉnicu.

******

Sve je to bilo daleko od prvobitne sajferpankerske vizije novog digitalnog novca van domašaja vlade i banaka. Kada je Satoši Nakamoto napravio decentralizovanu bitkoinsku evidenciju, blok-lanac, cilj mu je bio da omogući korisnicima da sami kontrolišu svoj novac, te da nikakva treća strana, ĉak ni vlade, ne mogu dopreti do njega ili ga nadzirati. Ipak, ljudi su se i dalje odluĉivali da ĉuvaju novac u pogodnijim, centralizovanim servisima poput Koinbejsa ili Bitstampa.

Velika prednost ovog poslovnog modela ležala je u tome što su se kompanije, a ne klijenti, trudile oko ĉuvanja i obezbeđivanja novca. Kada bi rani korisnici bitkoina izgubili privatni kljuĉ svoje bitkoinske adrese, novĉići na toj adresi bili bi zauvek izgubljeni. Ukoliko klijent ima novĉanik na Koinbejsu, međutim, gubljenje lozinke je isto kao kada izgubite lozinku na nekom obiĉnom veb-sajtu – kompanija je može pronaći. Što je još važnije, klijenti Konibejsa nisu morali da skidaju sa interneta donekle složen bitkoinski softver i ĉitav bitkoinski lanac, sa sve istorijom svih bitkoinskih transakcija. Zahvaljujući ovome, Koinbejs je postao kompanija kojoj su se Amerikanci najĉešće okretali kada je trebalo nabaviti bitkoine, i korisniĉka baza ove tehnologije se proširila.

Ipak, postojala je mala ali glasna zajednica koja se sa svim ovim nije slagala; mnogi u njoj bili su rani korisnici bitkoina i ţarko su želeli povratak prvobitnoj viziji koju je opisao Satoši. Retko ko je bio reĉit koliko Rodžer Ver, libertarijanac nastanjen u Tokiju, koji je prethodnih godina izgubio novac poveren bitkoinskim kompanijama poput Bitkoinike i Majbitkoina.

Rodžer je još bio zagriženi sledbenik svoje prvobitne vizije bitkoina: tehnologije koja će na revolucionaran naĉin promeniti vlade širom sveta, baš kao što vam je njegova omiljena borilaĉka veština, džijudžicu, omogućavala da onesposobite ĉak i jaĉeg protivnika. Rodžer je odnedavno poredio bitkoin sa afriĉkim jazavcem, sisarom nalik lasici iz ekvatorskih predela, ĉuvenim po svojoj sposobnosti da savlada, pa ĉak i kastrira, i najopakije grabljivce. U leto 2013, uz grafiĉko-dizajnersku pomoć Erika Vorhisa, Rodžer je u Silicijumskoj dolini postavio novi bilbord sa slikom ove nepobedive životinje i natpisom „Bitkoin: afriĉki jazavac u svetu novca"

Ipak, Rodžer je sada bio još ubeđeniji da centralizovana bitkoinska kompanija poput Koinbejsa promašuje suštinu bitkoina time što ĉuva liĉne informacije svakog korisnika u fajlovima jednog preduzeća, kom vlada može narediti da preda podatke. U leto 2013, želeći da pruži ljudima alternativu, Rodžer je energiju koju je ranije ulagao u Ĉarlija Šrema i Bitinstant uložio u jedan drugi startap, u koji je investirao još 2012.

Sajt Blockchain.info bio je tvorevina povuĉenog mladića po imenu Ben Rivs, nastanjenog u engleskom gradu Jorku; on je sajtom upravljao sam sve do sredine 2013. godine. Rivs je napravio proizvod koji nije delovao naroĉito sjajno: internet novĉanik koji vam je, kao i drugi novĉanici, omogućavao da pristupite bitkoinu sa svakog kompjutera ili smartfona a da ne skidate sa interneta ĉitav blok-lanac. Ipak, Rivsov novĉanik se od ostalih razlikovao po jednom kljuĉnom svojstvu. Umesto da ĉuva korisniĉke bitkoine, Blockchain.info je ĉuvao samo mali fajl za svakog klijenta, s privatnim kljuĉem tog klijenta, enkriptovanim tako da ga ni sama kompanija nije mogla videti. Pošto je Blockchain. info ĉuvao enkriptovan fajl s kljuĉevima, oni se nisu nalazili na kompjuteru korisnika, podložnom hakerskim napadima. Ipak, kada bi se klijent ulogovao u svoj novĉanik na sajtu Blockchain.info, u procesu logovanja bi se fajl dekriptovao tako da su se kljuĉevi privremeno nalazili na raĉunaru korisnika i pomoću njih se moglo pristupiti novĉićima u blok-lancu. Korisniĉki podaci – koliko novca ima i istorija svih transakcija – mogli su se pogledati u tabeli na internetu. Ipak, sama kompanija nikad nije imala pristup ovim podacima. Pošto Blokchain.info nije ĉuvao korisniĉki novac ili istoriju transakcija, vlada joj nije mogla naloţiti da preda korisniĉke podatke. Niti bi kompanija mogla klijentima da ukrade novac.

Sajt je privukao mnogo pažnje, i već do sredine 2013. na sajtu Blockchain.info otvoreno je 350.000 besplatnih novĉanika.172 Ipak, ovakav poslovni model nije bio recept za veliku dobit. Pošto Blockchain.info nije ĉuvao novac klijenata, bilo je teško naplatiti usluge. Takođe nije omogućavao korisnicima da kupuju bitkoin preko interneta; taj unosan posao omogućio bi kompaniji da kontroliše korisniĉki novac. Klijenti sajta Blockchain.info morali su da nabave novĉiće drugde i prebace ih u novĉanik na sajtu Blockchain.info.

Ovo je bila poslovna prilika taman po meri Rodžera Vera, koga nikad nije prvenstveno zanimalo da zaradi novac od svojih investicija u bitkoin. Hteo je da bitkoin ispuni svoj revolucionarni potencijal. Stoga, kada je Rivs ponudio da pretvori Rodžerovu pozajmicu sajtu Blockchain.info u većinsko vlasništvo nad kompanijom (tako da se Rivs više ne mora muĉiti oko poreza), Rodžer je prihvatio oberuĉke.

Rodţer je tog leta dolazio na konferenciju u London, pa je platio i Rivsu put onamo kako bi se liĉno upoznali. Rivs se jeste pojavio, ali Rodžer je jedva uspeo stidljivom mladiću da išĉupa nekoliko reĉi. Rodžer je otišao da govori na konferenciji, a kada se vratio u hotelsku sobu, otkrio je da je Rivs naglo otputovao nazad u Jork.

Ovo nije obeshrabrilo Rodžera. Po njegovom mišljenju, Rivsov kod bio je dovoljan sam po sebi; dao se u potragu za glavnim izvršnim direktorom za kompaniju, osobom koja bi se nosila sa spoljašnjim svetom, pa da Rivs ne mora. Erik Vorhis je upoznao Rodžera sa Nikom Kerijem, svojim nekadašnjim kolegom i pripadnikom istog studentskog bratstva, i Rodžer je platio Niku put do Tokija. Prve veĉeri su otišli u Rodžerov omiljeni lokal Robotski restoran, gde su žene u svetlećim, trepćućim bikinijima jahale naokolo na velikim robotizovanim životinjama. Rodžer i Nik su sledećih nekoliko dana – povremeno se vozikajući po Tokiju u Rodžerovom lamborginiju – proveli udubljeni u razgovor o tome kako proširiti već postojeću ponudu sajta Blockchain.info: novĉanik van domašaja regulatornih tela, koji može koristiti svako, svuda u svetu. Nik je objasnio svoju zamisao kako olakšati korišćenje veb-sajta i uvesti više jezika.
******

Rodžer je žurno unajmio Nika i poslao ga da se preseli u Jork i radi s Rivsom u trospratnici koju je Rodžer iznajmio za, kako se nadao, uskoro mnogo veći tim. Dok je Rodžer opremao kompaniju, odluĉio je da će ovo biti prava bitkoinska kompanija bez bankovnih raĉuna, gde se sve plate isplaćuju u bitkoinima.

U oĉima mnogih regulatornih tela i investitora jedini logiĉan razlog što bi neko poželeo bitkoinski novĉanik kom se ne može ući u trag, recimo na sajtu Blockchain.info, bio bi kupovina droge ili neka druga zlodela. Zašto bi inaĉe ĉovek uskratio državnim službenicima pristup svojoj dokumentaciji?

Ipak, jedno mesto gde su Blockchain.info i, uopštenije posmatrano, sam bitkoin dobijali na popularnosti leta 2013. u malo drugaĉijem svetlu je predstavilo moguću upotrebu bitkoina koju vlada ne bi mogla tako lako nadzirati.
Na Bitkoinskom skupu173 u julu 2013. dvestotinak ljudi naguralo se u starinsku zgradu, kakvih je mnogo u centru Buenos Ajresa, argentinske prestonice. U doba kada u Sjedinjenim Državama bitkoin više nije bio toliko omiljen, posećenost u Argentini je bila mnogostruko viša nego na nedavnim skupovima u Njujorku i Silicijumskoj dolini, kojima je prisustvovalo tridesetak ljudi. Mnogi posetioci u Buenos Ajresu došli su da na lak naĉin kupe bitkoine, i onima koji su kupovali novĉiće od drugih posetilaca, uglavnom gotovinski, najĉešće bi otvorili novĉanik na sajtu Blockchain. info, kako bi tu primili novĉiće.

Ovo je bilo daleko naprednije od prvog bitkoinskog skupa u Argentini, još 2012, u organizaciji Vensesa Kasaresa – skupa koji je privukao tek šaĉicu ljudi. U međuvremenu je Venses ovlastio svog starog prijatelja Dijega iz Buenos Ajresa da organizuje ove skupove. Svako okupljanje u Dijegovoj režiji privlaĉilo je sve više ljudi, a u julu je poseta bila naroĉito velika. U argentinskom kontekstu, nije bilo teško razumeti otkuda porast zanimanja. U prvoj polovini 2013. vrednost argentinskih pesosa se stropoštavala u poređenju s drugim valutama. Iako je vlada poricala galopirajuću inflaciju, cene osnovnih namirnica su sunule uvis i svi su pokušavali da se otarase pesosa. Vladini oĉajniĉki pokušaji da zadrži novac u zemlji – zavođenjem dažbina na transakcije preko stranih kreditnih kartica, na primer – samo su pogoršavali probleme. Štedeti u pesosima bilo je bacanje novca, ali vlada je otežavala ljudima prebacivanje pesosa u druge valute zvaniĉnim kanalima. Zbog ovoga su valuta poput bitkoina i novĉanik poput onog na sajtu Blockchain.info, kojem vlada nije mogla pristupiti, bili vrlo privlaĉni.

Krajem juna, novine Nasion, možda najveće u zemlji, objavile su ĉlanak o digitalnom novcu, dinero digital, na vrhu naslovne strane svog nedeljnog izdanja. Nasion je sarađivao s vladajućom leviĉarskom partijom, i u ĉlanku nije bilo mnogo reĉi o finansijskim problemima u zemlji. Ipak, ljudi ĉije su izjave citirane u ĉlanku jasno su obrazložili svoje zanimanje.

„Ne morate se boriti protiv svih problema ove vlade, ne morate za bitkoin
kupovati hleb, ali pravi je spas imati ušteĊevinu u stabilnoj valuti ĉija vrednost
uglavnom raste", 174 izjavio je dvadesetdvogodišnji Emanuel Ortis za novine.

Vrednost bitkoina, poznatog po svojoj nestabilnosti, jeste opala u odnosu na peso u maju i junu 2013, kada su problemi Mt. Goksa izazvali poplavu pesimizma. Ipak, još pre kraja leta ispostavilo se da je vrednost bitkoina u odnosu na peso rasla na svaka dva meseca te godine, i u septembru mu je u odnosu na dolar vrednost porasla za osamsto i šezdeset posto u odnosu na poĉetak godine, dok je peso u odnosu na dolar pao za oko dvadeset i pet posto.175

U Argentini je narastalo uzbuđenje uprkos ĉinjenici da je vladina stroga kontrola finansijskog sistema praktiĉno spreĉavala Argentince da kupuju novĉiće preko interneta, putem servisa kao što su Koinbejs ili Bitstamp. Ipak, Argentinci su već navikli da se snalaze i na ne baš zvaniĉne naĉine izlaze na kraj s vladinim suludim finansijskim pravilima. Najuoĉljiviji znak svega ovoga, u normalna vremena, bili su dileri novca na crno – poznati kao arbolitosi – kojih je bilo na sve strane u centru Buenos Ajresa. Razvijala se sliĉna nezvaniĉna mreža i za nabavku bitkoina.Nekoliko Vensesovih prijatelja, ukljuĉujući i Dijega, nudilo se da se liĉno sastaje s ljudima i da im menja pesose za bitkoine; tako su se pretvorili u prve dilere digitalnog novca. Vensesova vizija iz 2012. – o internet zlatu koje bi pružilo Argentincima još neku mogućnost pored pesosa – poĉela je da se ostvaruje.

Dok su ljudi bliski Vensesu predvodili juriš u Argentini, sam Venses nije imao vremena da mnogo misli o zaviĉaju. Bio je prezauzet problemima sa svojim digitalnim novĉanikom – Lemonom.

Još od proleća Venses je tražio naĉin da ukljuĉi bitkoin u Lemon i investitore koji bi ga podržali. Ljudi zagriženi za bitkoin pitali su zašto da ulažu novac u kompaniju poput Lemona, koju se Venses već dve godine muĉio da pokrene s mrtve taĉke. Što je možda još više obeshrabrivalo, Venses nije uspevao da pridobije ni postojeći upravni odbor Lemona, i naroĉito ne svog predsednika upravnog odbora i starog prijatelja Mikija Malku.

„Ovi ljudi nisu uložili novac u bitkoinsku kompaniju", rekao bi Miki Vensesu
kada su razgovarali o Lemonovim investitorima. „Napravio si to u šta su uložili, i
ono ima izvesnu vrednost, i sad ti umesto njih odluĉuješ da uradiš nešto što oni
radije ne bi, odnosno da baciš sve to u đubre i napraviš bitkoinsku kompaniju. Ako
to hoćeš da uradiš, oni će pristati, ali to nije ono što oni žele."

Mikijev uporni otpor tokom leta izazivao je kod Vensesa osećaj nesigurnosti. Nije hteo da se odrekne Lemona – previše je snage uložio u njega i smatrao je da zaposlenima i investitorima duguje da istraje do kraja. Što je još važnije, još odavno je rekao ženi da neće više osnivati startapove. Ipak, on prema Lemonu nije gajio istinsku strast, a prema bitkoinu jeste; imao je utisak da gubi svaki dan koji ne provede u radu na njemu. Vensesovo lepo izvajano lice nosilo je bore nezadovoljstva kakve njegovi prijatelji ranije nikad nisu videli.

U septembru se obratio izvesnom broju najbližih prijatelja i pitao ih je za savet. Jedan takav prijatelj, bankar u banci Alen i kompanija, iznenadio se što Venses nije to uradio i pre.

„Previše si uspešan i prebogat da se baviš neĉim prema ĉemu ne osećaš
strast", ovaj prijatelj je rekao Vensesu.

Kada je Venses saopštio prijatelju kako oseća obavezu prema zaposlenima u Lemonu i prema investitorima, ovaj se namrštio u znak neslaganja i rekao Vensesu sledeće: ako bi se firma prodala, zaposleni bi se i dalje mogli baviti Lemonom, a i novac bi se vratio investitorima.

„Nisi u dužniĉkom ropstvu", rekao je prijatelj. „Ako završiš s tim, uĉinićeš
uslugu zaposlenima, a ti možeš da poĉneš iz poĉetka s neĉim novim."

Pošto je nešto sliĉno ĉuo od još jednog druga od poverenja, Venses je pitao suprugu Bel šta ona misli. Bel je iznenadila Vensesa: u potpunosti se složila s njegovim prijateljima.

„Moraš da ostaviš sve što sad radiš i da se baviš bitkoinom", rekla mu je.

„Ali, Bel", kazao je on, „biće to još jedan startap.

Ona ga nije slušala: „Nikad te nisam videla toliko zagriženog za nešto."

Venses je istog ĉasa ponudio Lemon na prodaju. Otkrio je da su mnoge ĉuvene kompanije, ukljuĉujući Fejsbuk, Pejpal i Epl, zainteresovane da kupe.

Lemon, ali samo pod uslovom da ostane i Venses. Venses ih je odbio. Nije mu trebao novac koji su mu nudili — bitkoini koje je kupio kada su koštali po nekoliko dolara sada su ukupno vredeli na desetine miliona dolara, povrh sveg njegovog prethodnog bogatstva. Što je još važnije, sada je bio siguran da mu je glavni cilj da se u potpunosti posveti bitkoinu. Druga kompanija koja se udvarala Vensesu, Lajflok, firma za raĉunarsku bezbednost, ponudila se da kupi Lemon; Venses bi se tako mogao posvetiti svojoj strasti. Brzo je pristupio sređivanju dokumentacije kako bi dobio odobrenje upravnog odbora i oslobodio se.

_________________________

173Podaci o skupovima dostupni su na adresi http://www.meetup.com/bitcoin-Argentina/
174 Jose Crettaz, „Bitcoin: Fiebre argentina por la máquina de dinero digital―, La Nación, 30. jun 2013,http://www.lanacion.com.ar/1596773-bitcoin-pasion-argentina-por-la-nueva-maquina-de-hacer-billetes-digitales
175 Istorijski podaci o ova dva razliĉita kursa dostupni su na adresi http://dolarblue.net/historico/.

Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.            DVADESET ČETVRTI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.             DVADESET PETI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                               DVADESET DRUGI DEO

 

Teorija tri sveta u jednom- Roger Penrose

Tri sveta

Postoje praktična pitanja koja se odnose na naše konkretne živote i teorijska pitanja koja kao da nemaju nikakve veze s njima. Ali postoje i teorijska razmatranja koja su svakako relevantna za naš svakodnevni život. Jedna od njih je teorija tri sveta, koja se bavi svetovima u kojima zapravo živimo.

Šta je osnova našeg svakodnevnog postojanja? Teorija tri sveta sugeriše da se krećemo u tri fundamentalno različita sveta u isto vreme. U praksi nam to nije problem, ali teoretski se postavlja pitanje kako se tri tako različita sveta uopšte mogu sresti u stvarnosti.

Roger Penrose naziva tri sveta:
A) Platonski
B) Fizički
C) Mentalni

Evo originalne ilustracije Rogera Penrosea:

Platonski : Svet ideja. Matematika je, na primer, u potpunosti u Platonovom svetu.

Fizički : Stvarni, fizički svet sa stvarima koje se nalaze na određenom mestu u određeno vreme.

Mentalni : Moje subjektivne percepcije koje mi omogućavaju da prepoznam druge svetove. Ali i moje misli i ideje kako ih doživljavam.

Kružni odnos između tri sveta

Strelice između sfera ukazuju na kružni odnos u koji ovi svetovi ulaze jedan s drugim prema Penroseu:

Platonski → Fizički : Iza fizike leži matematika. Fizika je nezamisliva bez više matematike. Očigledno je da se fizički svet vrlo blisko pridržava matematičkih zakona. Dakle, da li je stvarni svet određen matematikom?

Fizički → Mentalni: Moj mozak je objekt u fizičkom svetu. Prema uobičajenom verovanju, neuroni moždanog tkiva sa svojim električnim krugovima određuju rad mozga.

Mentalni → Platonski: Veliki mislioci su u stanju da formulišu zakone matematike u svojim mislima (Mentalni svet); oni 'nastaju' u njihovim glavama.

Dakle, ovo je kružni proces:

Platonov svet (matematika) određuje fizički svet. Ovo je osnova za ljudsko razmišljanje. U ljudskom razmišljanju, matematika (i druge ideje) imaju svoje mesto. Matematički zakoni... tu se krug zatvara.

Moći tri sveta

Zanimljivi su i početni levci na Penroseovoj skici, koji zajedno sa strelicama pokazuju prolaz iz jednog sveta u drugi. Penrose stoga sugeriše da svet koji sledi u kružnom procesu zahteva samo deo sveta iz kojeg nastaje tokom procesa generisanja.

Platonski → Fizički : Samo mali deo matematičkog znanja može se koristiti u fizici. Gledano na ovaj način, zakoni fizike trebaju (jesu?) samo deo matematike.

Fizički → Mentalni: Moj mozak je vrlo mali deo fizičkog sveta.

Mentalni → Platonski: Moj mozak je zauzet mnogim stvarima; Matematika i apstraktne ideje samo su deo toga.

Platonski svet je opet izvor fizičkog sveta. Međutim, čini se da se proporcije ne uklapaju kako treba. Ovo je slično čuvenom večnom stepeništu:

Večno stepenište

Napomena:
Večno stepenište otkrio je otac Rogera Penrosea, Lionel Penrose, a naziva se i Penroseovo stepenište - ili Escher-Penrose stepenište po holandskom grafičaru koji je, između ostalih, inspirisao Douglasa Hofstadtera da napiše svoju knjigu ‹Gödel, Escher, Bach›. Beskonačnost kojom se uzdižu stepenice može se grafički prikazati naizgled bez napora, ali je logično izuzetno komplikovana ( autoreferencijalni tabu).

                                                              Escherove stepenice

Za Penrosea postoji tajna u tri sveta. on piše:

“Nesumnjivo, u stvarnosti ne postoje tri sveta, već samo jedan, a pravu prirodu ovog sveta trenutno ne možemo ni nagađati.”

Dakle, radi se o tri sveta u jednom – a time i o njihovim razlikama i načinu na koji su isprepleteni. 

Nema apstraktne teorije

Tri sveta nisu apstraktna teorija, već se mogu prepoznati u svetu iskustva. Oni, na primer, igraju važnu ulogu u muzici. Koristeći muziku kao primer, može se videti i interakcija tri sveta. 

 
oktobar 2020:
Ovaj tekst je napisan mesec dana pre objave da će Sir Roger Penrose dobiti Nobelovu nagradu.

______________

Alex Friedman, intervju sa Roger Penrosom- fizika svesti i beskonačni univerzum

Roger Penrose, Fizika je pogrešna, od teorije struna do kvantne mehanike

Digitalno zlato - neispričana priča o bitkoinu (Treće poglavlje: dvadeset peti deo)

 Oktobar 2013

Kros Ridžens plaza je predstavljala primer na brzinu sagrađenih nebodera koji su zasuli šangajski krajolik nalik na brojne pozlaćene ĉaĉkalice. Pod hola bio je od sjajnog mermera, a ĉitav zid je prekrivao zlatni konj u skoku. Ipak, na svakom spratu vrata lifta otvorila bi se i ukazao bi se uzan, izlizan hodnik koji je bazdeo na dim.

Preko puta sobice za pušenje i pored putniĉkog kluba Ju Čeng, apartman broj 23N bio je mala kancelarija, ali svejedno prevelika za malobrojno osoblje smešteno u njoj. Uz brujanje nekoliko uspravnih crnih ventilatora, jedan od prisutnih kuckao je prstima po stolu; bio je to tridesetogodišnji programer deĉaĉkog izgleda, Huang Sjaoju, koji se nedavno preselio u Šangaj iz Hunana, gde je živeo sa ženinom porodicom.

Sjaoju je osnovao prvu kinesku bitkoinsku menjaĉnicu BTK Čajna, još 2011. godine, s mužem suprugine cimerke s fakulteta, Jang Linkom, koji se bavio aspektima kompanije koje nisu u vezi sa tehnologijom. Upravo je Sjaoju, na bitkoinskom forumu na kineskom jeziku, dao bitkoinu kinesko ime: tri slovna znaka koji se izgovaraju bi-tu-bi, što predstavlja poigravanje s kineskom reĉju za valutu.

Donedavno su Sjaoju i Link upravljali menjaĉnicom s razliĉitih krajeva zemlje; to im je bio hobi i nekako su izdvajali vreme za njega i pored pravog posla. Male svote novca prolazile su kroz menjaĉnicu putem Linkovog liĉnog bankovnog raĉuna. Ništa više od toga nije bilo potrebno za maleni saobraćaj u jedinoj menjaĉnici gde se bitkoin mogao kupiti i prodati za juan.

Sve se promenilo zahvaljujući upeĉatljivoj personi u apartmanu 23N – tridesetosmogodišnjaku zdepastog, pingvinskog tela, širokog lica i okruglih, radoznalih oĉiju. Bobi Li, koji je gotovo svakog dana nosio iste kaki pantalone i plavu košulju, govorio je ĉas na besprekornom engleskom, ĉas na nesavršenom šangajskom; objašnjavao je svoje viđenje potencijala bitkoina u najnaseljenijoj državi na svetu.

Kada se Bobi Li obratio osnivaĉima BTK Čajne u februaru 2013, u bitkoinskom svetu je bio mnogo manje poznat od svog mlađeg brata Ĉarlija Lija, Guglovog inženjera koji se bavio bitkoinom još od 2011, sada nastanjenog u Kaliforniji; Ĉarli je bio možda najpoznatiji kao tvorac lajtkoina, jedne od najuspešnijih alternativnih virtuelnih valuta. Upravo Ĉarli je nagovorio Bobija i ostatak porodice da malo istraže bitkoin 2011. godine.

Bobi se, naravno, zanimao za njega iz istih razloga kao i brat. Njih dvojica su odrasli u zajedniĉkoj sobi i obojica su studirali raĉunarstvo, Ĉarli na MIT-u, Bobi na Stanfordu. Što je možda još važnije, obojica su odrasli u Obali Slonovaĉe kao deca kineskih doseljenika, begunaca od komunistiĉke revolucije, ĉije je jedino bogatstvo bilo u zlatu. Dok su, nedugo nakon koledža, Bobi i Ĉarli živeli kao cimeri u Silicijumskoj dolini, Ĉarli je nagovorio Bobija da poĉne da skuplja zlatnike i da kupuje plemenite metale preko interneta. Razumeli su kriptografiju, kao i koliko je važno da se novac nalazi negde odakle ga je lako prebaciti dalje. Bobi, međutim, nije bio toliko nadaren za programiranje kao mlađi brat, i dobar deo karijere proveo je kao menadžer. Zahvaljujući poslovima u sektorima za e-trgovinu u Jahuu i Volmartu, mogao je udobno da živi u Šangaju, gde je sa ženom stanovao u dobro ĉuvanom i lepo uređenom stambenom soliteru. Ipak, pošto je godinama radio za druge, Bobija je spopala velika želja, zajedniĉka brojnoj starijoj braći – da neĉim upravlja sam. A bitkoin je u kineskom kontekstu izgledao sve privlaĉnije.

Bobi je shvatao da se kineski narod neće naroĉito zanimati za libertarijanske ideje ameriĉkih ljubitelja bitkoina – višedecenijski državni komunizam ubio je skoro celokupno interesovanje za ideologiju. Ipak, posle šest godina u Šangaju, Bobi je verovao da bi bitkoin imao izvesnu jedinstvenu, dotad neiskorišćenu privlaĉnost za Kineze. Najubedljiviji dokaz da bi mogao uspeti bilo je prethodno iskustvo sa uspešnom kineskom virtuelnom valutom, ku koinom, digitalnim novcem koji je 2002. pustila u promet jedna kineska internet kompanija.189 Ku koin je isprva bio naĉin za kupovinu digitalnih dobara poput ĉestitki, ali već 2006. Kinezi su kupovali i prodavali same novĉiće, i u aukcijama dizali cenu. Groznica nije stala sve do 2009, kada se vlada umešala i rekla da se ku koin sme koristiti samo u prvobitne svrhe. Bobiju se ĉinilo da je glavno što spreĉava bitkoin da postane novi ku koin zapravo nedostatak valjanih podataka o bitkoinu na kineskom, i nedostatak pouzdanih mesta gde bi se novĉići mogli kupiti.

Imajući u vidu ove događaje, Bobi je poĉetkom 2013. zapodenuo s mlađim bratom razgovor o osnivanju zajedniĉkog bitkoinskog startapa. Carli bi mogao da se bavi kodiranjem, a Bobi, kao otvoreniji i samopouzdaniji, bio bi na ĉelu firme.

U isto vreme, kako bi ispitao još neke mogućnosti, Bobi je poslao imejl osnivaĉima BTK Čajne. Pošto je mesecima koristio ovu menjaĉnicu, Bobi je u njoj video potencijal za proširenje i poboljšanje. Samo nekoliko nedelja nakon njegovog prvog imejla već su planirali da se sretnu u Pekingu, gde je živeo Link, koosnivaĉ zadužen za poslovni aspekat. (Bobi se već toliko bio oduševio što će se moždabaviti bitkoinom da je odbio ponudu da se vrati u Jahu.)

Sjaoju je doleteo u Peking iz Huana, Bobi iz Šangaja. Na veĉeri u restoranu ČuenĎud, ĉuvenom po pekinškoj patki, Bobi je prosto rekao Linku i Sjaojuu: ako pristanu da ga proizvedu u koosnivaĉa i glavnog izvršnog direktora BTK Čajne, uložio bi sopstveni novac i sakupio još sredstava da se kompanija proširi. Takođe je rekao da sedište kompanije mora biti u Šangaju, pošto njegova supruga nije spremna da se odseli iz, kako je smatrala, najkosmopolitskijeg grada u kontinentalnom delu zemlje. Bobija nije bilo lako odbiti. Nastupao je iskreno i delovao kao poštenjaĉina. I iz rezimea mu se jasno videlo da je do trideset sedme godine dobio gotovo sva moguća priznanja, ukljuĉujući i dve stanfordske diplome, kao i da za sobom ima nekoliko godina rada u Jahuu.

Ni jedan ni drugi koosnivaĉ BTK Čajne nisu dobro znali engleski, niti kako se vodi kompanija; i jednom i drugom je ono malo poslovanja što su uspeli da sprovedu u delo bilo previše. Bobi je sa svoje strane imao savršen, nimalo preteći, gotovo uĉiteljski nastup, neophodan da se uvede jedan stran i možda zastrašujući koncept. Objašnjavao je sve pažljivo, korak po korak, i nikad se nikom nije obraćao s visine. Već u aprilu Bobi se dogovorio sa osnivaĉima da im se pridruži.

*****

Nekoliko nedelja nakon što je Bobi potpisao ugovor, bitkoin je prvi put dobio znaĉajan medijski prostor na kontinentu, na drugom kanalu Kineske centralne televizije; ovo je samo pokazivalo koliko je ekosistem virtuelne valute u Kini još bio nerazvijen. Reporter drugog kanala našao je, kako je verovao, jedino mesto u zemlji koje prima bitkoine pri trgovini – jedan internet kafe u Pekingu, koji je svoje prve bitkoine prihvatio na nagovor mladih pripadnika ameriĉke dijaspore koji su živeli u gradu.190

Ipak, iako aktivnost kakvu su se mnogi ameriĉki preduzetnici trudili da postignu u Sjedinjenim Državama u Kini nije bila tako uoĉljiva, svejedno se štošta odvijalo u senkama. Reporter je pronašao nekoliko mladića koji su imali ĉitave flote kompjutera sa ASIC ĉipovima i nisu radili ništa drugo osim što su rudarili u potrazi za bitkoinima. Rudarenje je imalo smisla u Kini, uzimajući u obzir mnoštvo tehniĉki potkovanih mladih ljudi, koji su imali na raspolaganju jeftine uređaje.

Ipak, postojalo je još jedno, sistemsko objašnjenje zašto Kinezi više vole da nabavljaju bitkoin na manje uoĉljive naĉine.

Kao i u Argentini, pravila o iznošenju novca iz zemlje i unošenju novca u zemlju u Kini su veoma stroga. Ipak, za razliku od Argentine, u Kini ova pravila ne predstavljaju odgovor na galopirajuću inflaciju, već su deo napora vlade da zadrži strogu kontrolu nad kursom juana kako bi unapređivala izvoznu ekonomiju. Autoritarna vlada takođe je želela pomno da prati šta građani rade. Svaki državljanin Kine mogao je svake godine da iznese novac u vrednosti od najviše pedeset hiljada dolara. Kao posledica ovoga, bogataši, ĉak i sami vladini zvaniĉnici, teško su mogli iznositi bogatstvo iz Kine i prebacivati ga na bezbednije raĉune u stranim bankama.

Dok je živeo u Šangaju, Bobi je uvideo kako kontrola kapitala ne otežava samo bogatima da kriju novac u stranim zemljama. Ona otežava i kineskoj srednjoj klasi u povoju da ulaže novac u bilo šta što nije kinesko. Bilo je praktiĉno nemoguće kupiti ameriĉke ili evropske deonice ili obveznice. Stoga bi obiĉni kineski investitori s mnogo poleta zgrabili svaku novu, iole logiĉnu investicionu šansu koja bi se ukazala. Novac se slivao na kinesku berzu nekretnina i akcija, te je i jednu i drugu dovodio na, po mišljenju mnogih, neodržive visine.

Bitkoin je predstavljao nov, zanimljiv oblik ulaganja, dostupan gotovo svakom ko ima raĉunar. Bobi je verovao kako će Kinezi biti i te kako voljni da ulože novac u neoprobanu virtuelnu valutu, uprkos ĉinjenici da njen zakonski položaj nije bio baš jasan – kao što je tržište ku novĉića pokazalo. Višedecenijski komunizam pretvorio je crna tržišta u normu.

Postojalo je i sumnjivije objašnjenje za ovakvo ponašanje, kao i za Bobijevu veru u svoj projekat. Kao ljubitelj kockanja, Bobi je znao da je Kina puna ljudi voljnih da se klade na maltene bilo šta. Zbog toga je kineski Las Vegas, Makao, što se prihoda tiĉe sedam puta veći od samog Las Vegasa.191 Rizik i nesigurnost u mnogim zemljama nisu išli u prilog bitkoinu, ali u Kini su se mogli lako ispostaviti kao vrline.

U leto, dok je cena bitkoina ostajala na istom, Bobi je žurno pripremao kompaniju za sledeći nalet interesovanja. Otišao je na sastanak Bitkoinske fondacije u San Hozeu i potražio investitore. U julu je iznajmio kancelariju u Kros Ridžens plazi, jedva nešto veću od jedne prostorije s dve male sale za sastanke odvojene staklenim zidovima. Prostorija je gledala na šangajski nacionalni stadion i dalje, prema magliĉastim obrisima grada u daljini.

Bobiju je najvažnije bilo da sklopi dogovor s dve najveće internet platne kompanije – kineskim pandanima Pejpala – kako bi klijenti BTK Čajne mogli prebacivati novac u menjaĉnicu nekako drugaĉije, a ne preko liĉnog bankovnog raĉuna osnivaĉa kompanije, Linka. Bitkoin se nije dopao najvećoj platnoj kompaniji Alipeju, u posedu kineskog internet diva Alibabe; firma nikad ranije nije ĉula za njega. Ipak, manja kompanija, Tensent – nimalo sluĉajno, tvorac stare digitalne valute, ku koina – veoma je želela da pruži mušterijama nešto što Alipej ne pruža, i potpisala je ugovor s Bobijem u septembru.

U Sjedinjenim Državama, nespremnost Pejpala da sarađuje s bitkoinskim menjaĉnicama predstavljala je veliku prepreku. Kada je u septembru Bobi integrisao Tensent na veb-sajt BTK Čajne, odjednom je postalo lakše nabaviti bitkoin preko menjaĉnice u Kini nego igde drugde na svetu.

Nije samo Bobi zapazio koliko bi kriptovalute mogle biti privlaĉne u Kini. U leto 2013. Kinezi su se našli na drugom mestu, odmah iza Sjedinjenih Država, po broju skinutih primeraka bitkoinskog softvera sa interneta; rudarska dejstva postajala su sve rasprostranjenija. Već u septembru su se otvorile još dve menjaĉnice, i osoblje je radilo puno radno vreme. Ipak, BTK Čajna je već poslovala dvostruko više od drugih menjaĉnica u zemlji, i Bobi Li nije nameravao da izgubi rano steĉenu prednost. Sklopio je dogovor za ulaganje od pet miliona dolara s Lajtspid kapitalom, firmom za ulaganje riziĉnog kapitala koja je pre toga finansirala kompaniju Lemon Vensesa Kasaresa. Uskoro potom, radi reklame, BTK Čajna je proslavio kineski Dan državnosti tako što je uklonio proviziju od 0,3%, koju su klijenti plaćali prilikom svake transakcije. U Kini, kao nigde na svetu, sada je bilo suštinski besplatno kupovati i prodavati bitkoin.

Pravi uspon u Kini poĉeo je sredinom oktobra, posle hapšenja Rosa Ulbrihta, kada je jedan odsek Baidua, džinovskog internet pretraživaĉa i petog sajta po posećenosti u svetu, objavio da će primati uplate u bitkoinu.192 Kada se saopštenje malo bolje pogleda, videlo se da se ovo odnosi samo na Đasul, malecni bezbednosni servis kojim je Baidu upravljao; ipak, to je davalo bitkoinu veo legitimnosti koji pre toga nije imao u Kini.

U roku od nedelju dana nakon ove objave Baidua cena bitkoina nije poraslasamo u Kini, već i širom sveta, sa oko sto i ĉetrdeset dolara na dvesta, a broj transakcija u Kini je rastao brže nego ma gde drugde. Devetnaestog oktobra, na BTK Čajni je ĉetrdeset hiljada bitkoina promenilo vlasnike, što je skoro dvadeset puta više od broja kupljenih i prodatih novćiĉa u većini septembarskih dana. Sredinom oktobra BTK Čajna je imala najviše transakcija na svetu u toku nekoliko dana – što je bio prvi put da ijedna menjaĉnica pored Mi. Goksa ili Bitstampa postigne ovaj rekord. Cena je brže rasla u juanima nego u dolarima, te je bilo jasno da je Kina podiže. U Šangaju, Bobi je poĉeo grozniĉavo da unajmljuje ljude kako bi popunio prostor u još polupraznoj kancelariji.

U ovom periodu pokretaĉka sila nije poticala samo iz Kine. Mnogi su sa okupljanja Dena Morheda na jezeru Taho posle otputovali u Las Vegas na konferenciju Novac 2020, istu onu konferenciju finansijske industrije na kojoj su Rodžer Ver i Ĉarli Šrem bili prethodne godine. Kada je Ĉarli bio tu, samo jedna bitkoinska kompanija, Bitinstant, prisustvovala je kao izlagaĉ. Ovog puta su bitkoinske kompanije preplavile izložbenu dvoranu, i bitkoinu su bila posvećena tri panela.

Onda je trećeg novembra glavni izvršni direktor Ibeja Džon Donahou rekao u intervjuu za Fajnenšel tajms da Pejpal namerava da napravi digitalni novĉanik za držanje bitkoina.193 Nakon što su Donahouve izjave iznete u javnost, cena, koja se zadrzavala negde na 215 dolara, poĉela je da raste, i tri dana kasnije premašila je prethodni rekord od 267 dolara, postavljen na Mt. Goksu tokom aprilskog haosa.

Istog dana, Bobi Li je sa zaposlenima otišao na izlet na ostrvo Šengsi. Dobar deo puta proveli su u pokušaju da se izbore s navalom novootvorenih naloga izahtevima da usluže klijente. Pritisak nije popustio ni sutradan, u povratku. Prvi put je Bobijeva menjaĉnica obradila šezdeset hiljada novĉića za jedan dan, a cena na Mt. Goksu premašila je trista dolara.

U ovom periodu, BTK Čajna je gotovo svakog dana imala veći promet od ijedne druge menjaĉnice na svetu, a cena u juanima je bila za oko pet ili deset posto viša nego na Mt. Goksu i Bitstampu (kada se u obzir uzme kurs razmene između dolara i juana). U subotu, dok su svi još bili u kancelariji, cena je opet sunula uvis, i skoĉila sa 2.100 na 2.500 juana, ili za oko dvadeset procenata, u roku od nekoliko sati. U dolarskim menjaĉnicama cena se bližila cifri od ĉetiristo dolara. Pri kraju vikenda provedenog u neprestanom radu Bobi je poslao imejl kao podstrek osoblju:

Sledećih dana tržište će i dalje biti superposećeno i moraćemo neprekidno da radimo. Molim vas da ostanete usredsređeni, da radite svoj posao, i da ga i dalje radite odliĉno. Kada se tržište malo primiri, i promet se spusti u normalu, možemo da se odmorimo i procenimo kako nam ide.

Svi su tražili razloge za ovaj neprestani uspon, ali, kako to ĉesto biva na spekulativnim berzama, usponi su ĉesto manje zavisili od događaja u spoljašnjem svetu nego od prethodnih uspona na samoj berzi. Bobi je mnogo meseci pre toga pretpostavljao da će Kinezi hteti da se klade na nešto što je, ĉinilo se, uzelo maha; uspeh bitkoina dokazao je da je bio u pravu.

Usred svega ovoga, Bobi i njegovi koosnivaĉi odluĉili su da još više raspire uzbuđenje tako što će javno obznaniti petomilionsko ulaganje koje su obezbedili u septembru i dotad ga držali u tajnosti. Tokom vikenda, šesnaestog i sedamnaestog novembra, Bobi je zajedno sa investitorom i nekoliko novih sajtova pripremao objavu za ponedeljak ujutro. Kada se priĉa proĉula, cena, već u porastu, još je ubrzala uspon, i porasla je za petnaest posto u narednih nekoliko ĉasova; sada je već bila dvostruko veća nego poĉetkom meseca. Ipak, bio je to tek poĉetak jednog veoma dugog dana.

____________________________

189 „China Bans Online Virtual Money Dealing for Minors―, Bloomberg, 22. jun 2010, http://www.bloom-berg.com/news/articles/2010-06-22/tencent-shares-fall-after-china-announces-virtual-currency-ban-for-minors
190Reportaţa od 3. maja 2013. moţe se naći na adresi http://jingji.cntv.cn/2013/05/03/VIDE1367596319388137.shtml
191 „Macau's Gambling Industry Dwarfs Vegas―, CNNMoney, 6. januar 2014, http://money.cnn.com/2014/01/06/news/macau-casino-gambling/ index.html
192Vitalik Buterin, „Baidu Jiasule and the Chinese Bitcoin Community―, Bitcoin Magazine, 16. oktobar 2013, https://bitcoinmagazine.com/7492/baidu-jiasule--and-the-chinese-bitcoin-community/.
193 Andrea Felsted, „Ebay to Expand the Range of Digital Currencies It Accepts―, Financial Times, 3.nnovembar 2013

 Iz knjige: Nathanijel Popper: Digitalno zlato

PRVO POGLAVLJE                      DRUGO POGLAVLJE     TREĆE POGLAVLJE 

UVOD.                                            JEDANAESTI DEO.          DVADESET TREĆI DEO

PRVI DEO.                                      DVANAESTI DEO.           DVADESET ČETVRTI DEO

DRUGI DEO.                                  TRINAESTI DEO   

TREĆI DEO.                                    ČETRNAESTI DEO                   

ČETVRTI DEO.                               PETNAESTI DEO

V DEO.                                              SESNAESTI DEO

ŠESTI DEO.                                    SEDAMNAESTI DEO                        

SEDMI DEO.                                  OSAMNAESTI DEO

OSMI DEO.                                    DVADESETI DEO

DEVETI DEO                                DVADESET PRVI DEO           

DESETI DEO.                                DVADESET DRUGI DEO